Brza hrana fast food, čipsevi, krekeri, pomfrit, pice ne smeju da budu okosnica dečje ishrane. Ovu hranu treba da zamene zdravi obroci bogati povrćem i malomasnim mesom, pripremljenim na ulju po mogućnosti maslinovom. Kod dece se takođe insistira na namirnicama bogatim kalcijumom mleko, sir. Plodovi mora i riba su izuzetno zdrave namirnice koje su bogate zdravom energijom za decu. Voćna užina može da zameni grickalice.
S druge strane, mora se ograničiti i unos slatkiša, kao i namirnica bogatih mastima. To se odnosi i na neka gotova jela, suhomesnate proizvode, pohovane šnicle ili šnicle punjene sirom, pomfrit itd. Dete prvo mora da bude detaljno pregledano kako bi se isključilo eventualno oboljenje kao mogući uzrok gojaznosti.
Ne sprovodite popularne dijete sa internet pretraživača, već činite to prema preporukama lekara. Nema univerzalnog recepta za sve, ali postoje opšte preporuke pod nazivom Tanjir pravilne ishrane: polovinu dnevnog unosa treba da čine voće i povrće, četvrtinu žitarice, posebno sa celim zrnom i četrvtinu proteini iz mesa, ribe, jaja. Ishrana treba da bude raznovrsna, sa stalnom ponudom nove hrane, da deca učestvuju u kupovini i pripremanju hrane. Preporučuju se biljna ulja za prelivanje povrća maslinovo, bundevino, suncokretovo, a prženje, pečenje i pohovanje na životinjskoj masti je najbolje isključiti.
Pri izboru namirnica prednost dati integralnom hlebu i proizvodima od integralnog brašna, a smanjiti unos testenina. Pri odabiru voća, prednost ima sočno voće i povrće, manje količine voća bogatog mastima lešnici, bademi, orasi i skrobno povrće krompir.
Prednost dati manje masnim mesima belo živinsko meso, teletina, riba, junetina. Odabirati obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim procentom masti.
Deca treba što češće da obeduju kod kuće u okruženju porodice. JUL Prema studiji iz Kod dece mlađe od dve godine gojaznost se određuje prema standardnim krivama rasta koje se odnose na visinu i težinu u zavisnosti od uzrasta i pola. Prema tome se gojaznost definiše kao stanje gde dete ima veću telesnu težinu u odnosu na svoju visinu i uzrast i to iznad 95 percentila prema krivama rasta.
Gojaznost je prekomerna telesna masa težina u odnosu na telesnu visinu. Za razliku od odraslih, kada je to lako izmeriti, za decu postoje tablice normalih vrednosti prema kojima se određuje da li je dete gojazno. Gojaznost je ozbiljna bolest, sa brojnim komplikacijama i zdravstvenim opasnostima za ceo život i značajno skraćuje životni vek. Glavne posledice gojaznosti su koronarna bolest, moždani udar i šećerna bolest. Gojaznost kod deteta ne nastaje preko gojaznost kod dece od dve godine, nego se postepeno razvija. Zbog toga, do rešenja se dolazi postepeno i strpljenjem.
Kod starije dece se, pored toga, gojaznost određuje na osnovu indeksa telesne mase, debljine kožnog nabora ili obima struka. Uzroci su kod dece brojni - genetski faktori, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost, socio-ekonomski status porodice. Najčešće je primarna ili nutritivna, usled prekomernog uzimanja hrane. Sekundarna gojaznost je retka i može da bude uzrokovana endokrinim bolestima, poremećajima nervnog sistema ili genetskim sindromima.
Ukoliko je dete gojazno, u velikoj meri se povećava rizik da će biti i u odraslom dobu. Komplikacije gojaznosti su brojne.
Dr Raketić
U dečjem uzrastu posledice mogu biti u vidu poremećaja spavanja, depresije i anksioznosti, lošeg uspeha u školi. Od endokrinih komplikacija česta je pojava preranog puberteta, sindroma policističnih jajnika ili hipogonadizma.
Glavne posledice gojaznosti su koronarna bolest, moždani udar i dijabetes. Porodično okruženje je veoma važno jer se od najmlađeg uzrasta uspostavljaju navike u ishrani, spavanju i fizičkoj aktivnosti, a roditelji su uzor detetu u svim važnim stvarima. Od porodice pre svega zavisi ishrana, gde je podjednako bitan sastav i količina hrane. Ishrana deteta je od važnosti za normalan rast, razvoj fizičkih i mentalnih potencijala i zaštitu od akutnih i hroničnih bolesti.
Dete nije mali čovek i potrebe deteta za hranom su mnogostruko veće u odnosu na odrasle. Pri tome je teško razdvojiti relativni doprinos maternalnih gena od intrauterusnih činilaca.
Gojaznost kod dece
Ova hipoteza pretpostavlja da je ljudska vrsta opstala zahvaljujući prirodnoj selekciji jedinki sa sposobnošću stvaranja metaboličkih rezervi koje su omogućavale preživljavanje tokom perioda gladovanja. Trajna dostupnost hrane kod savremenog čoveka rezultuje deponovanjem masti, a odsustvo perioda gladovanja rezultuje porastom TM, odnosno gojaznošću. Iskustva pokazuju da su odojčad na veštačkoj ishrani u većem riziku od gojaznosti od one koja su dojena, odnosno da dojenje štiti od gojaznosti u detinjstvu.
Stepen uhranjenosti ispitanika se procenjuje tako što se izračunati ITM unosi u grafikon rasta indeksa telesne mase specifičan za uzrast i pol ispitanika. Grafikoni sadrže seriju krivih linija koje označavaju specifične percentile. Preterano uhranjenom, odnosno u riziku od gojaznosti smatraju se deca s ITM većim od ITM pokazuje zadovoljavajući stepen korelacije sa preciznijim metodi- ma merenja ukupnog sadržaja telesne masti i kod dece i kod odraslih.
Ukupni sadržaj masti u telu se menja tokom rasta, a uporedo s time i ITM. Tokom ranog detinjstva procentualni sadržaj masti u organizmu se smanjuje dostižući najniži nivo u uzrastu od 2 do 5 godina. Devojčice u adolescenciji imaju znatno veći procenat masti od dečaka. U izvesnim situacijama ITM pruža netačnu sliku celokupne adipoznosti, npr. Takođe, ITM ne omogućuje razlikovanje razvijenosti supkutane od visce- ralne abdominalne masti. Intraabdominalna gojaznost je udružena sa češćom pojavom metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih komplikacija kod odraslih i kod dece, a procenjuje se na osnovu merenja obima struka.
Merenje debljine kožnog nabora je brz i jednostavan metod koji pruža informacije o distribuciji masti u organizmu pošto se izvodi na nekoliko mesta na telu. Veoma je važno razlikovanje primarne sinonimi: idiopatska, egzogena ili nutritivna gojaznost od retkih oblika sekundarne morbidne gojaznosti. Nutritivna gojaznost je najčešći uzrok gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji. Sekundarna gojaznost, koja obično počinje u ranom uzrastu, može biti prouzrokovana monogen- skim poremećajima, različitim genetskim sindromima, kao i nizom drugih poremećaja kao što su tumori hipotalamusa, druge lezije mozga, endokrini poremećaji ili jatrogeni uzroci Tabela Ipak, svi navedeni poremećaji mogu da objasne uzrok.
Većina ovih uzroka gojaz- nosti može se prepoznati na osnovu kliničkog pregleda. Klinička slika, dijagnoza, prateći morbiditet i prognoza. Inicijalna procena prekomerno uhranjenog ili gojaznog deteta obuhvata anamnezu i klinički pregled Na osnovu podataka iz lične i porodične anamneze, kao i fizikalnog pregleda, moguće je svako gojazno dete klasifikovati u jedan od navedenih kliničkih tipova gojaznosti.
Deca sa nutritivnim oblikom gojaznosti su obično visoka. To ne znači da će svi biti visokog rasta u odraslom dobu pošto kod gojazne dece pubertet često počinje ranije. Nizak rast ukazuje na gojaznost u okviru nekog od navedenih genetskih sindroma ili hipotalamusne uzroke od kojih su najčešći Prader-Willijev i Bardet-Biedlov sindrom.
Smanjivanje brzine rasta povezano s porastom TM ukazuje na endokrini uzrok gojaznosti kao što su hipotiroidizam, hiperkortizolizam Cushingov sindrom ili nedostatak hormona rasta. Klinički znaci koji ukazuju da je gojaznost posledica genetskog sindroma su navedeni u tabeli Gojaznost u detinjstvu i adolescenciji praćena je posledicama na kardiovaskularnom sistemu rana ateroskleroza i hipertenzija, metaboličkim hiperholesterolemija i dislipidemija i endokrinim poremećajima hiperinsulinizam, rezistencija na insulin, poremećaj tolerancije na glukozu, dijabetes melitus tipa 2, neredovnost men- struacija.
Kod svih gojaznih adolescenata, posebno kod onih s porodičnom anamnezom o ranom početku tipa 2 dijabetesa mlađi od 40 godina, treba misliti na mogućnost ove bolesti, kako zbog poznatog porasta njene incidencije u svetu, tako i zbog rizika od brze pojave komplikacija dijabetesa u slučaju kasnog postavljanja dijagnoze. Sindrom policističnih ovarijuma se ispo- ljava poremećajem menstruacija obično amenore- jom, hirzutizmom i aknama. Psihosocijalni problemi su nesumnjivo najčešći tako da većina gojazne dece koja zahteva pomoć lekara pati zbog nasilja bilo da su žrtve ili agresori, a okolina ih često smatra bolesnom, nesnalažljivom i lenjom.