Gojaznost lat. Nauka je dokazala i definisala 6 tipova gojaznosti, uzrokovanih različitim faktorima. Proverite u koju grupu spadate, ali i kako da taj problem rešite. Gojaznost od hrane.
Glavni nutritivni ciljevi prevencije gojaznosti. Lečenje gojaznosti treba da je sveobuhvatno, usmereno pre svega na redukciju telesne mase, održavanje postignutog terapijskog cilja i sprečavanje ponovnog dodavanja u telesnoj masi.
Istovremeno, lečenje mora obuhvatiti postojeće faktore rizika i pridružena oboljenja, kao i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i kvaliteta života. Kod dece i adolescenata cilj je sprečiti dalje dobijanje telesne mase uz manju redukciju depoa masnog tkiva i porast u visinu. Lečenje gojaznosti može obuhvatiti dijetoterapiju, programiranu fizičku aktivnost, promenu ponašanja uz eventualnu psihoterapiju, farmakoterapiju i hirurško lečenje. Ukoliko je gojaznost sekundarne prirode, treba lečiti osnovnu bolest. Princip je jednostavan: ukoliko je energetski unos manji od energetske potrošnje, troše se kalorije pretežno deponovane u obliku masti.
Da bi se izgubio 1 kg telesne mase treba potrošiti oko kcal više nego što se unese, a to je u praksi zahtevan poduhvat kako za lekara, tako i za pacijenta. Dijetoterapija je najefikasnija kada je specifična, individualno planirana i uzima u obzir: pol, uzrast, nivo fizičke aktivnosti, navike i stil života, stepen ishranjenosti, kao i zdravstveno stanje pacijenta.
Ciljeve treba postaviti u dogovoru sa pacijentom, zbog važnosti motivacije za uspeh lečenja. Ponekada dobar efekat mogu imati i opšte preporuke u vezi smanjenja energetske vrednosti obroka, veličine porcija, redovno uzimanje obroka bez preskakanja doručka, kao i obavezne užine. Lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i drugi zdravstveni radnici treba svakom pacijentu sa prekomernom telesnom masom da daju uputstvo za smanjenje kalorijskog unosa, a vođenje individualnih programa za redukciju telesne mase treba prepustiti stručnjacima u specijalizovanim centrima Savetovalište za ishranu i sl.
Klinička ispitivanja su pokazala da veći gubitak telesne mase u kraćem periodu može nepovoljno uticati na zdravlje i često ga prati brz povratak mase. Dnevni energetski deficit ne bi trebalo da prelazi kcal u odnosu na potrebe. Pre početka dijetoterapije pacijentu treba objasniti da je početni gubitak telesne mase velikim delom uzrokovan gubitkom tečnosti.
Ukoliko je gubitak u granicama planiranog, dijetoterapija se primenjuje sve do postizanja ciljane telesne mase. Redukcione dijete često zaokupljaju pažnju javnosti. Mnogi tvrde da je prisustvo ili odsustvo pojedinih sastojaka u redukcionoj dijeti poželjno za efikasnije mršavljenje, ali je malo čvrstih dokaza o tome da je 1 kcal umesto druge u nekoj hipokalorijskoj dijeti efikasnija. U svakom slučaju treba izbegavati dijete koje su izrazito deficitarne u bilo kojoj grupi namirnica ili nutrijenata npr.
Takve dijete ne dovode do većeg gubitka telesne mase u odnosu na mešovite dijete iste energetske vrednosti. Njihova jedina prednost je što bolje motivišu pacijenta na početku lečenja.
Rigorozne, kratkotrajne i po zdravlje rizične dijete mogu biti neuspešne i često, kontraproduktivne. Dijete za mršavljenje mogu imati različit energetski raspon - od potpunog gladovanja tzv. Jako restriktivne very low calory dijete imaju energetski unos ispod kcaldnevno, dovode do relativno brzog gubitka telesne mase i mogu se sprovoditi najduže 6 nedelja, isključivo u hospitalnim uslovima. Niskoenergetske low calory dijete nešto iznad kcal dnevno mogu se sprovoditi nešto duže od prethodnih, takođe uz stalan lekarski nadzor. Za obe vrste redukcionih dijeta postoje apsolutne i relativne kontraindikacije, te nisu pogodne za masovnu primenu.
Umereno restriktivne ne manje od kcal dnevno dijete zasnovane su na principima pravilne ishrane tabela Masti se unose manje od 20 g dnevno, trećina energije se obezbeđuje iz visokokvalitetnih proteina, a polovina energije iz ugljenih hidrati. Ukoliko se uz dijetu aerobno vežba 3 do 4 puta nedeljno 30 do 45 minuta postepeno se i ustaljeno gubi telesna masa na račun telesne masti.
Endokanabioidni sistem značajan je u održavanju energetskog balansa regulacijom unosa hrane i energetske potrošnje, a kod gojaznih osoba i pušača, postoji njegova prekomerna stimulacija. Pretkliničke studije jasno su pokazale da primenom rimonabanta dolazi do redukcije unosa masti i ugljenih hidrata, što doprinosi redukciji prekomerne telesne, dok su studije širom sveta pokazale njegovu terapijsku efikasnost u lečenju gojaznosti i komorbiditeta kod gojaznih bolesnika.
Kako sprečiti pojavu gojaznosti? Prevencija gojaznosti podrazumeva primenu mera usmerenih prema celokupnoj populaciji, a koje podrazumevaju široku promociju principa pravilne ishrane, redukciju energetskog unosa i fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu. Zajedničkim merama društva kao celine, državnih organa, sredstava javnog informisanja i prehrambene industrije moguće je postići povoljne rezultate u sprovođenju mera prevencije.
Istovremeno, preventivne mere treba posebno sprovoditi kod pojedinaca i u grupama sa povećanim rizikom porasta telesne mase, kao što su osobe čiji su bliski srodnici gojazni, situacije koje favorizuju dobitak u telesnoj masi, osobe s epizodama brzog porasta telesne mase, kod ljudi kod kojih postoji predispozicija za neko oboljenje koje se pogoršava ukoliko dođe do povećanja telesne težine, poput dijabetičara, kaže prof.
Jan 19, tarantulica. Slicni clanci: Pravilna ishrana cuva vase krvne sudove Gojaznost — alarmantan društveni i medicinski problem Spoj tradicije i savremenog — Apoteka »Beograd« Anoreksija.