Faktori rizika su i genetska predispozicija, zatim apneja u snu prestanak disanja u snu, poremećej elektrolita kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma, plućne bolesti, poremećaji rada štitaste žlezde, kao i srčane bolesti poput koronarne bolesti srca, kardiomiopatija oslabljeno srce i oštećeni srčani zalisci. U svakom trenutku na raspolaganju vam je naš specijalista kardiolog dr Dragan Zečević.
Osećate li vi povremeno lupanje ili preskakanje srca? Kada ste poslednji put uradili EKG? A kompletnu krvnu sliku? Autor: redakcija Poliklinike Consilium Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.
Lupanje i preskakanje srca — razlog za brigu? View Larger Image. Ukoliko ubrzano lupanje srca duže traje i ne reguliše se lekovima, u tom slučaju može da izazove oštećenje srčanog mišića i dovede do ozbiljnijih kardioloških problema.
Ako često dok mirujete osetite da srce ne radi pravilno i da povremeno preskoči, neophodna je detaljnija lekarska provera. Ukoliko broj otkucaja prelazi u minutu, obavezno se javite lekaru, da bi ustanovio o kakvoj vrsti poremećaja srčanog ritma se radi i zbog eventualne intervencije.
Ukoliko uz lupanje srca imate i nesvesticu, odmah se javite lekaru. Lekar može da propiše druge lekove koji se uzimaju u kombinaciji sa antiaritmicima, na primer, blokatori kanala, kao što su diltiazem i verapamil, ili beta blokatori, poput propranolola Inderal i esmolol Brevibloc. Uređaj koji kontinuirano prati otkucaje srca hirurški se ugrađuje u grudi. Implantabilni kardioverter defibrilator otkriva bilo kakve nepravilnosti u radu srca i isporučuje strujne udare kako bi se vratio normalan srčani ritam.
Neki ljudi sa tahikardijom možda nemaju simptome ili komplikacije. Međutim, tahikardija značajno povećava rizik od moždanog udara, iznenadnog zastoja srca i smrti. Srce odrasle osobe u gojaznost i tahikardija kuca između 60 i puta u minuti. Kada pojedinac ima tahikardiju, gornja ili donja komora srca kucaju znatno brže. Kada srce kuca prebrzo, ono manje efikasno pumpa i smanjuje se protok krvi u ostatak tela, uključujući i srce.
Ponekad je potrebna operacija radi uklanjanja dela tkiva. Hirurg može stvoriti uzorak ožiljnog tkiva. Ožiljak je loš provodnik električne energije. Ovaj postupak se obično koristi samo kada druge terapije nisu bile efikasne ili ako osoba ima drugi srčani poremećaj. NOAC otežava zgrušavanje krvi i daje se osobama visokog ili umerenog rizika od razvoja moždanog udara ili srčanog udara. Iako ovi lekovi povećavaju rizik od krvarenja, lekar će ih propisati osobi čiji je rizik od moždanog udara ili srčanog udara veći od rizika od krvarenja. Nije neuobičajeno da neki slučajevi sa tahikardijom uopšte ne izazovu simptome.
U takvim se slučajevima stanje obično otkriva kada osoba ima fizički pregled. Krvni ugrušci: Oni značajno povećavaju rizik od srčanog udara ili šloga. Zatajenje srca: Ako se stanje ne kontroliše, verovatno će srce slabiti. To može dovesti do zatajenja srca. Zatajenje srca je ono kad srce ne pumpa krv po telu efikasno ili pravilno.
Može biti pogođena leva, desna ili čak obe strane tela. Nesvestica: Osoba koja ima ubrzan rad srca može izgubiti svijest. Iznenadna smrt: To se uglavnom odnosi samo na ventrikularnu tahikardiju ili ventrikularnu fibrilaciju. Bolesti po sistemima organa Koža Bakterijske infekcije kože Bradavice Depigmentacija kože, vitiligo Dermatitis, ekcem Herpes Koprivnjača, urtikarija Kožne lezije Kožne mikoze, gljivična oboljenja kože, atletsko stopalo Kožni paraziti Lichen Planus Opekotine Psorijaza Rak kože Ulkusi, dekubit, čirevi na koži.
Nervni sistem Abnormalni pokreti Alchajmerova bolest Amiotrofična lateralna skleroza Amnezija, demencija Besnilo Depresija Encefalitis Epilepsija Glavobolja i migrena Gubitak svesti Hantingtonova bolest Herpes zoster Intrakranijalni hematom Kompresivne neuropatije, uklještenje nerava Kontuzija mozga, nagnječenje mozga Meningitis Moždani udar, infarkt mozga Multipla skleroza Narkomanija Neuralgija, išijalgija, neuralgija lica Neuroze Paraliza Parkinsonova bolest Poliomijelitis Poremećaji sna Potres mozga Psihoze Sindrom izgaranja Traume glave Tumori nervnog sistema Turetov sindrom.
Digestivni sistem Afte Alkoholizam Apendicitis Beriberi Bolesti usne duplje Ciroza jetre Crevni paraziti Dispepsija Divertikuloza Dizenterija Gastroenteritis, upala želuca i creva Gastroezofagealni refluks, gorušica Gingivitis, upala desni Glositis, zapaljenje jezika Gojaznost Hemoroidi Hepatitis Hernija, kila Holelitijaza, kamen u žučnoj kesi Intolerancija na hranu, celijakija Kanceri digestivnog trakta Kandidijaza usne duplje Karijes Kolera Kolitis, upala debelog creva Kseroftalmija Kvašiorkor Malokluzija Nutritivna deficijencija, pothranjenost Opstrukcija creva Pankreatitis, upala pankreasa Parodontopatija, povlačenje desni Pelagra Peptički ulkus, čir na želucu Polipi kolona Rak jetre Rak pankreasa Rak usne duplje Sindrom iritabilnog kolona Skorbut Zubna protetika.
Čula Ametropija, kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam Anemija Daltonizam Gestacijski dijabetes, trudnički dijabetes Glaukom Gluvoća Katarakta Makularna degeneracija Otitis, upala uva Poremećaji ravnoteže Retinopatije Strabizam, razrokost Upala oka, konjuktivitis, keratitis, uveitis. Endokrini sistem Adenom hipofize, benigni tumor hipofize Akromegalija Bolesti hipofize Bolesti štitne žlezde Dijabetes Dijabetes melitus tip 1, juvenilni dijabetes, šećerna bolest Dijabetes melitus tip 2, starački dijabetes, šećerna bolest Gestacijski dijabetes, trudnički dijabetes Gigantizam Hipertireoza Hipopituitarizam Hipotireoza Insipidni dijabetes Kušingova bolest.
Kardiovaskularni sistem Aneurizme Angina pektoris Aritmije - tahikardija, bradikardija, fibrilacija Ateroskleroza Bolesti srčanih zalistaka Hiperholesterolemija Infarkt miokarda Koronarna bolest Proširene vene Srčana insuficijencija Srčane mane Tromboza Upale srca Visoki krvni pritisak, hipertenzija.
Respiratorni sistem Apnea u snu, sleep apnea Astma Bronhitis Cistična fibroza Edem pluća, voda u plućima Grip Hronična opstruktivna bolest pluća, HOBP Pleuritis Pneumokonioza, oboljenja pluća prouzrokovana prašinom Pneumonija, upala pluća Pneumotoraks Povrede nosne pregrade Respiratorna insuficijencija Respiratorne infekcije Tuberkuloza Tumori respiratornog sistema Zavisnost od nikotina. Urinarni sistem Bubrežna insuficijencija Cista na bubregu Glomerulonefritis Infekcije urinarnog trakta, cistitis, pijelonefritis Inkontinencija urina Kamen u bubregu Tumori urinarnog sistema Urolitijaza.
Anamneza, klinički pregled i laboratorijske analize, uključujući i hormonski status štitaste žlezde, kao i detaljan kardiološki pregled koji uključuje EKG, Holter EKG koji podrazumeva 24h snimanje srčane aktivnosti zahvaljujući nošenju malog aparata koji registruje srčani rad, ultrazvuk srca, a ponekad i angiografija, predstavljaju standard za postavljanje dijagnoze, odnosno iznalaženja uzroka lupanja srca.
Pojednostavljeno možemo reći da se razlikuju benigni bezopasni, ali i vrlo ozbiljni, maligni poremećaji srčanog ritma. Ovo o čemu sada pišemo, uglavnom spada u benigne poremećaje i to je takozvana sinusna tahikardija. Supraventrikularna i ventrikularna tahikardija jesu patološke aritmije koje zahtevaju ozbiljno lečenje.
Lečenje svakako zavisi od uzroka tahikardije, te je jasno gde je fokus ukoliko su razlozi njenog nastanka malokrvnost ili poremećaj rada štitaste žlezde. Kardiolog će odrediti da li i kada u terapiju treba uvesti i lekove koji imaju za cilj usporavanje srčane frekevence, na primer, beta blokatora. Treba pomenuti i izvesne postupke, takozvane Valsalvine metode, odnosno manevre koji imaju za cilj da se srčani rad uspori bez upotrebe medikamenata.
Povremeno lupanje srca koje kratko traje, kod zdravih osoba nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako se ponavlja ili je praćeno simptomima poput nesvestice, omaglice, teškoće prilikom disanja, umora itd, potražite savet kardiologa. Važno je, ne paničite! Razlozi ozbiljnih poremećaja srčanog ritma jesu bolesti srčanog mišića i sprovodnih puteva srca, poremećaj rada štitaste žlezde i izvesna organska oboljenja. Sign in. Log into your account. Vaše korisničko ime.
Dispnea
Vaša lozinka. Zaboravili ste lozinku?