Biljna ulja kikiriki, soja, kukuruz, palma, suncokret i pšenične klice su najbogatiji izvori vitamina E. Dnevna potreba za vitaminom E kod odraslih je mg. Vitamin K pospešuje koagulaciju krvi.
Utvrđeno je da je zeleno lisnato povrće pogato ovim vitaminom: spanać, zelena salata, brokoli, kupus,…. Manje količine se nalaze u žitaricama, mesu i mlečnim proizvodima.
Vitamin B1 tiamin je prvi otkriveni vitamin iz ove grupe. Važan je za pravilno funkcionisanje nervnog sistema i mentalnih sposobnosti. Nalazi se u: pšeničnim klicama, mekinjama, integralnom pirinču, mahunarkama, žitaricama, kupusu, spanaću, lešnicima, ovsenim pahuljicama, pivskom kvascu, pistaćima, heljdi, musliju, lešnicima,…. Vitamin B2 riboflavin, laktoflavin je prvi put izolovan iz mleka.
Vitamin B5 pantotenska kiselina se nalazi u životinjskim i biljnim namirnicama. Utiče na zdravlje kože i kose. Vrlo je rasprostranjena u prirodi, te se nalazi u: mesu, mahunarkama, voću, povrću, jajima,…. Vitamin B6 piridoksin stimuliše rad nervnog sistema, učestvuje u biosintezi aminokiselina, hemoglobina, eritrocita.
Pospešuje upotrebu selena i stvaranje antitela, štiteći organizam od bolesti i prevremenog starenja. Široko je rasprostranjen u prirodi, te se nalazi u: tunjevini, piletini, ćuretini, šargarepi, pasulju, spanaću, integralnim namirnicama,…. Vitamin B7 biotin, vitamin H reguliše sintezu hemoglobina i utiče na transport kiseonika u krvi, pospešuje rast ćelija i proizvodnju energije od aminokiselina. Biotin je rasprostranjen u životinjskom carstvu u jagnjećem, telećem, pilećem, svinjskom mesu, u biljkama karfiolu, šargarepi, paradajzu, spanaću, pasulju, grašku, jabukama,….
Takođe ga ima u pečurkama, mlečnim proizvodima, jajima, morskoj ribi. Vitamin B9 folna kiselina je od fundamentalne važnosti za DNK. Naročito je bitan u trudnoći zbog pravilnog razvoja nervnog sistema bebe. Njegov nedostatak u organizmu može dovesti do anemije, a u trudnoći izaziva čak i rizik kod novorođenčadi od pojave koja se naziva spina bifida ili zečju usnu. Vitamin B12 cijanokobalamin mogu u prirodi da sintetišu samo bakterije, gljive i alge. Prisutan je u malim količinama u namirnicama životinjskog porekla.
Jetra je veoma bogata ovim vitaminom. Biljne namirnice ga ne sadrže, osim u slučaju kontaminacije sa nekim mikroorganizmima. Izvor vitamina B12 : džigerica guske, ćurke, ovce, svinje, zatim, školjke, ostrige, hobotnica, kavijar, haringa, jagnjeći mozak, dagnje, goveđe srce, jaja, jastog,…. Vitamin C je neophodno unositi kroz hranu, jer naš organizam nije sposoban da ga sintetiše. U našem telu postoji samo mala rezerva u nadbubrežnim žlezdama.
Pozitivna dejstva vitamina C su brojna. Glavni izvori u prirodi su: kivi, ribizle, jagode, peršun, karfiol, brokoli, prokelj, paradajz, zelena salata, limun, pomorandža, mandarine, paprika, rukola, grejpfrut,…. Vitamin vreme skladištenja mesto.
Vitamin E — kod odraslih se javlja poremećaj mišićnog metabolizma, vaskularna permeabilnost, a kod dece anemija;. Crveni tanjiri su se pokazali kao korisno rešenje u procesu mršavljenja. Stručnjaci su došli do [Pročitaj više]. Ustaljeno je mišljenje u narodu da se može smršati u određenim delovima tela ili da se abdominalne [Pročitaj više]. Gojaznost je problem čitavog sveta - dakle, ne samo Amerikanaca kao što mi mislimo.
Neki je [Pročitaj više]. Mršavljenje Dijete Zdrav život Saznajte sve o mrsavljenju i zdravom zivotu. Smrsajte brzo efikasno i lako! Vitamini Pojam vitamin je Neki od vitamina: vitamin A, D, B9 nastaju od drugih supstanci koje se nazivaju provitamini. Vitamini i njihova klasifikacija Vitamini imaju međusobno različitu hemijsku strukturu i funkcije. Gde se nalaze vitamini i čemu služe?
Liposolubilni vitamini: Vitamin A potiče od beta karotena, provitamina koji se transformiše u organizmu. Vitamin A se nalazi u: jetri oslića, goveđoj, svinjskoj, ovčijoj, konjskoj jetri, suvim kajsijama, morskoj i rečnoj jegulji, sirovoj šargarepi, peršunu, maslacu, feferonama, rukoli, bosiljku, mangu, spanaću,… Vitamin D je vrlo bitan kod razvoja dece, jer utiče na razvoj kostiju i zuba.
Hidrosolubilni vitamini: Vitamin B1 tiamin je prvi otkriveni vitamin iz ove grupe. Nalazi se u: pšeničnim klicama, mekinjama, integralnom pirinču, mahunarkama, žitaricama, kupusu, spanaću, lešnicima, ovsenim pahuljicama, pivskom kvascu, pistaćima, heljdi, musliju, lešnicima,… Vitamin B2 riboflavin, laktoflavin je prvi put izolovan iz mleka. No, imuna funkcija slabi i usled nedostatka antioksidanata, tj.
Sve ove vitamine možete naći u voću i povrću, i to pre svega u onom koje je žute, narandžaste, crvene, ljubičaste i plave boje. Konkretno, neki primeri voća i povrća bogatog ovim vitaminima su i jabuke, citrusi, kivi, grožđe, borovnica i ostale bobice, crni luk, šargarepa itd.
Kako biste izvuki maksimum iz ovog voća i povrća i pružili organizmu najveći mogući broj antioksidanata, odnosno vitamina za imunitet iz njega, trebalo bi da ga konzumirate neobrađeno, odnosno sirovo. Ukoliko baš niste ljubitelj ovog sirovog voća i povrća možete ga blago obariti ili grilovati, ali vodite računa da ne preterate sa termičkom obradom kako biste zadržali što više aktivnih hranljivih sastojaka. Sada kada smo okvirno utvrdili na koje se vitamine za imunitet treba fokusirati, vreme je da kažemo i ponešto više o svakom od njih, kao i o izvorima gde ih možete naći.
Vitamin A jedan je od sastojaka koji su neophodni za jak imunitet. Njegova antioksidantna priroda štiti organizam tako što sprečava oštećenje ćelija koje može biti izazvano oksidacijom. Samim tim, vitamin A je jedan od ključnih nutrijenata za mlad i zdrav organizam jer usporava starenje. Osim što je dobar i za kožu, vid i ćelijske membrane, vitamin A igra i jednu od glavnih uloga u borbi ljudskog organizma protiv bakterija i virusa, te je esencijalan za zdravu i jaku imunu funkciju.
Možete ga pronaći u različitim izvorima, pa i u vidu suplemenata. Ukoliko biste, pak, radije da ga unesete prirodnim putem, vitamin A možete sebi obezbediti konzumiranjem sledeće hrane . Za vitamin C ste sigurno već i sami čuli, kao i za njegov doprinos zdravom organizmu.
On ima dokazan uticaj na imuni sistem, jer aktivno deluje u organizmu protiv bakterija i virusa. Njegov nedostatak obično se vezuje za slab organizam i početak bolesti. Kako biste bili sigurni da vaše telo ima dovoljno vitamina C, morate da se potrudite da ga unosite na dnevnoj bazi, jer ga telo ne proizvodi samo.
Ipak, to ne treba da vas brine, jer je on čest sastojak hrane, pa su sve šanse da ga već unosite svakog dana iako toga niste svesni.