Može se uzgajati i kao drugi usev posle ranog krompira, ranih kupusnjača, uljane repice i sl. Preporučuje se da ne dođe na isto mesto 2 — 3 godine.
Priprema zemljišta za kukuruz šećerac jednaka je kao i za kukuruz za zrno. Duboka jesenje-zimska obrada osigurava dobru strukturu i zalihu vlage za prolećnu setvu. Kasniji usevi mogu se sejati i nakon ozimih i ranih prolećnih kultura. U tom slučaju zadovoljava pliće oranje do 20 cm uz dobru pripremu setvenog sloja. Dobro reaguje na organsko đubrenje. Trećina azota primenjuje se u vreme setve, druga trećina 30 dana nakon setve, a treća 50 dana nakon setve. Najveća potreba za kalijumom je u vreme razvoja klipa.
Za kukuruz šećerac koriste se isti herbicidi kao i pri gajenju kukuruza za zrno. Uz međurednu obradu prema potrebi koriguje se razmak biljaka u redu dok su biljke niže od 20 cm. Mere zaštite od bolesti i štetočina prvenstveno se odnose na upotrebu zdravog semena, a protiv kukuruznog moljca prednost imaju agrotehničke i biološke metode. U kontinentalnom području setva može početi u drugoj polovini aprila, kada je temperatura zemljišta na 5 cm dubine viša od 10 °C.
Budući da je dužina vegetacije do tehnološke zrelosti kraća, sejati se može i kasnije, sve do sredine jula. Seje se na 3 — 5 cm dubine, u zavisnosti od teksture zemljišta, uz razmak redova 60 — 90 cm i razmak u redu 20 — 30 cm. U zavisnosti od razmaka setve, krupnoće i klijavosti semena potrebno je 10 — 20 kg semena po hektaru.
Tehnološka zrelost kukuruza nastupa oko 20 dana nakon oplodnje. Zrna su potpuno formirana, a među redovima nema nikakvog međuprostora. Komušina čvrsto prileže uz klip, a svila sasvim posmeđi i gotovo se sasuši. Na pritisak među prstima iz zrna izlazi mlečni sok. Pri srednjim dnevnim temperaturama oko 16 °C prihvatljiva tehnološka zrelost traje oko 5 dana, a pri 29 °C samo 1 — 2 dana.
Klipovi kukuruza šećerca za tržište obično se beru ručno zajedno s komušinom, ili se istovremeno čisti od nje i svile i otkida na bazi klipa. Da se postigne što veći prinos, bere se 2 do 3 puta. Za preradu šećerac se bere mehanizovano. Ova namirnica slatkastog ukusa obiluje vlaknima koja snižavaju povišen holesterol i koja se brinu za dobru liniju, folnom kiselinom, koja štiti krvne sudove, vitaminom B1, važnim za dobar rad mozga, i ugljenim hidratima, koji nam pružaju preko potrebnu energiju. Čuva vitku liniju Ako mislite da kukuruz ima previše kalorija, varate se!
Jedan klip ih u proseku ima od 80 do , zbog čega je superhrana za one koji su na dijeti. Kako odabrati najbolji Zrelom i pravom kukuruzu zrna moraju biti puna i gusta, a kraj na kom je bio pričvršćen za biljku sočan je i jarke boje. Kako se čuva Kao prvo, kukuruz ne sme da stoji na toplom mestu. Najbolje ga je držati u frižideru jer se šećer u njemu, na višim temperaturama, brzo pretvara u skrob. Najbolje ga je skuvati odmah nakon kupovine jer nakon dan-dva već lagano gubi na ukusu. Ako ga kuvate, ne solite vodu Navodno so iz vode pri kuvanju kukuruz čini tvrdim, a niko ne želi da, kad glocka klip, ostavi zub na njemu.
Zato ga solite kada se skuva. Ako mislite da kukuruz ima previše kalorija, u krivu ste! Klip kukuruza ima prosječno od 80 do kcal. Sadrži nezasićene masnoće koje se smatraju dobrima i održavaju zdravu razinu kolesterola u krvi, smiruju upale i čuvaju zdravlje srca. Brojna istraživanja pokazuju da je kukuruz odičan zaštitnik srca zbog velikih količina vitamina B, a tu su i drugi vitamini i minerali, naprimjer vitamin B5, folna kiselina, beta karoten, vitamina C, fosfor, kalij i magnezij te antioksidanti, lutein i zeaksantin.
Iako mnogi smatraju da je kukuruz obična, dostupna namirnica, koja raste na polju, on je zapravo jedinstvena namirnica puna aktivnih spojeva koji se nazivaju fitonutrijentima za koje je dokazano da štite zdravlje organizma antioksidativnim vrijednostima. Kukuruz je pun vlakana koja su velika blagodat za probavu. Osim što će vam pomoći održati lijepu liniju, vlakna sprječavaju zatvor, pojavu hemeroida te navodno smanjuju rizik od nastanka raka crijeva.